[РТС] Кључни изазов код сузбијања сиве економије је да мотивишемо грађане и привреду

Иван Радак из Наледа рекао је за РТС да је кључни изазов код сузбијања сиве економије да мотивишемо грађане да и они помогну у сузбијању. Не могу инспекције све да стигну, јер нема довољно инспектора, важно је да и ми као грађани помогнемо у сузбијању сиве економије", навео је Радак. Готово сваки други грађанин Србије, односно 49 одсто њих, спремно је да пријави послодавца због запошљавања на црно. То је знатан помак од периода пре пет година, када би исто урадила тек трећина радника, а најчешћи разлог за непријављивање је страх од губитка посла, саопштено је на конференцији за медије на којој је представљено ново истраживање ставова грађана о сивој економији. Утисак готово половине грађана је да се обим сиве економије смањио од претходне године. Према мишљењу исто толико њих, та штетна појава је најчешћа у грађевинарству (49 одсто), затим у трговини на мало (34 одсто), угоститељству (23 одсто), занатству и адвокатури.

Иван Радак из Наледа рекао је гостујући у Јутарњем програму да се истраживања раде од 2014. године и да се прате ставови грађана о пријављивању сиве економије, а како истиче тој перцепцији је доприлена дигитализација, кампање у којима се прича о важности смањења сиве економије, али и подстицајне мере за послодавце које су омогућиле да људи уђу у легалне токове, а и око 60.000 сезонских радника је уведено у легалне токове. "Кључни изазов код сузбијања сиве економије је да мотивишемо грађане да и они помогну у сузбијању. Не могу инспекције све да стигну, јер нема довољно инспектора, важно је да и ми као грађани помогнемо у сузбијању сиве економије", навео је Радак.

Према његовим речима, охрабрује то што је већи број грађана спремно да пријави сиву економију. Напомиње да је битно да се сива економија пријави на самом почетку, јер кад имате другу, трећу трансакцију онда је теже открити. "То се најбоље види код рада на црно, односно примање плата на руке. Имамо око 20 одсто грађана који кажу да или део, или целу плату примају на руке, што је чиста сива економија јер део тог новца не заврши у буџету као порез", рекао је. Чак 72 одсто грађана сматра да сива економија није оправдана, а најчешће је препознају као рад на црно и утају пореза. Истакао је да је важно да грађани имају свест да сива економија није добра, али проблем настаје када грађани лично треба да је пријаве јер се боје да ће изгубити посао. Радак је рекао да је трећина испитаника рекло да сива економија не утиче на његов живот, што је погрешан став, они не размишљају да је рупа на путу или недостатак лека последица сиве економије.

"Чак 26 одсто њих је рекло да оправдава сиву економију говорећи да је то начин преживљавања. То не би требало да буде начин преживљавања, то не треба да буде социјална политика у овој земљи", каже Радак. Каже да Пореска управа може као на гугл мапама да види вашу радњу и да види да ли издајете или не издајете фискалне рачуне. Проблем је како напомиње и то што несавесни трговци сторнирају рачун и сачува порез за себе, а грађани мисле да су добили фискални рачун. Апеловао је да се преко QR кода проверава да ли је валидан фискални рачун. "Развој безготовинског плаћања помаже сузбијању сиве економије. Кеш је валута сиве економије. Када платите кешом и не добијете рачун, порески органи је не виде, што није случај када плаћате картицом", рекао је Радак. Доминантну улогу као инструмент плаћања и даље имају платне картице, 83 одсто. „Оне су и најстарији безготовински инструмент плаћања, сада су све више популарне апликације мобилног банкарства, да плаћамо рачуне преко апликације и трећа ствар која је ушла релативно скоро на наше тржиште су QR кодови”, рекао је Радак.

Остатак гостовања погледајте у наставку